Dobro došli u deo za poslovnu konsultaciju na stranici onlajn škole jezika ReformDeutsch! Cilj ovog dela je odgovaranje na pitanja u vezi s nemačkim jezikom. Pomoću našeg iskustva želimo dati savete, uputstva, predloge i ideje onima koji su zainteresovani za Nemačku, Austriju, Švajcarsku, nemački jezik ili učenje nemačkog jezika.

Kako reaguje ljudski mozak na različite metode učenja jezika?

Autor: ReformDeutsch. Objavljeno  14.12.2016.

Moje višegodišnje studije o psihologiji, anatomiji i lingvistici na različitim evropskim fakultetima, razvoj jedne nove metode, oblikovanje 14 različitih udžbenika i audio materijala, 8 godina radnog iskustva i više od 6500 zadovoljnih klijenata su me naterali da napravim pauzu. Radi se o kraćoj pauzi, čiji cilj je rezimiranje, procenjivanje i dalji razvoj svega što sam naučio. Moj tim i ja želimo da učenje jezika bude sve brže i efikasnije, a u tome nam pomažu stalno posmatranje moždanih reakcija tokom nastavne jedinice i razvoj naše metode učenja. Dozvolite nam da Vam damo uvid u naša saznanja i dosadašnja iskustva, a samim tim i pružimo pomoć u učenju jezika.

 

Ljudski mozak i (usmerenost na) jezik - njegovo (cerebralno) razumevanje - formiranje jezika

Od rođenja, čovek je izložen različitim zvučnim dražima, a jedna od njih je pričanje koje ima komunikativnu ulogu. Sluh je za ljude veoma bitan, jer je bitno sredstvo u komunikaciji i sastavni deo nekog  jezika. Kako fukcioniše razumevanje glasova?

1. Glasovi, kao i ostale zvučne draži dopiru prvo do primarnog centra za sluh.

2. Od primarnog centra dalje putuju do tzv.  Vernikeove zone, poznatije kao senzorni jezički centar. Ovde se odvija primarno oblikovanje jezika, jer iz primljene draži nastaje razumljiv jezik.

3. Od Vernikeove zone dalje svoj put nastavljaju ka motoričkom jezičkom centru u tzv. Brokinu zonu. Posle toga u obliku stroge naredbe dolaze do motorne zone kore velikog mozga, koja ustvari pomera jezik, usne, grkljan i facijalne mišiće.

 

Kako funkcionišu razumevanje i učenje stranog jezika?

Razumevanje i učenje jezika se može uporediti s puzlama. Igra strpljenja, u kojoj igrač od malih elemenata pokušava sklopiti veliku sliku.

Ali razumevanje jezika koji se u tom trenutku govori, zahteva veoma brzu reakciju, a mi nemamo kao kod puzla neki šablon da nam pomogne. Kod puzla od početka na stolu stoji već gotova slika, koja se uz strpljenje može sastaviti, a u jeziku stalno do nas dopiru informacije i tako prave zbrku i sve veći haos.

Zbog toga su strpljenje i samodisciplina kod učenja jezika veoma bitni, jer su glavni preduslov za dobru koncentraciju.

 

Od kojih jezičkih metoda možemo birati?

Cilj učenja jezika, koje se zasniva na slušanju tekstova, je steći uvid u jezik. Prvi i najznačaniji korak kod učenja novog i stranog jezika je slušanje, znači prepoznavanje reči i cerebralna prerada, odnosno razumevanje rečenica.
Mnogi pod tim misle na prevođenje tekstova pod uticajem razmišljanja na maternjem jeziku. Ali šta ako mađarski gimnazijalac s odličnim znanjem nemačkog jezika počne studirati na austrijskom univerzitetu i nepoznate stručne pojmove nauči samo na nemačkom jeziku? Onda je učenje stranog jezika na osnovu prevođenja tekstova neuspešno. Zbog toga preporučujemo da se tekstovi od početka uče s razumevanjem, u vidu slika, a ne putem prevoda na maternji jezik. Na taj način mozak počinje razmišljati na drugom jeziku. Trebalo bi početi sa slušanjem tekstova koji traju 10-20 sekundi, u kojima su reči jednostavne i gde tekst sadrži 40-50 poznatih reči. Kontekst treba sagledati kao celinu i nipošto prevoditi. Nakon određenog vremena može se nastaviti sa dužim tekstovima, koji obuhvataju više reči. Pošto je mozak tokom slušanja stranog jezika preopterećen, jer se moramo više koncentrisati, može doći do umora, pada koncentracije ili skretanja misli. Zato se preporučuje da se dužina tekstova povećava: prvo 10-20 sekundi, nakon toga 1-2 minuta, i zatim čak i do 20-30 minuta. Preporučuje se da se tekst više puta sasluša, da bi se svaka reč razumela i upamtila.

UPOZORENJE!!! Zabranjeno je prevođenje teksta na maternji jezik. Treba od početka učiti mozak da razmišlja na drugom jeziku. Posle slušanja tekstova isplati se postaviti sebi pitanje: da li sam razumeo/razumela sve? Ako je odgovor da, onda ste na pravom putu. Zato: bez prevođenja!

REZULTAT: slušanjem se razvija pasivno znanje jezika, odnosno slušanje tekstova i cerebralna interpretacija, a razvija se i sposobnost koncentracije. Kada od toga želimo stvoriti aktivno znanje, rezimiramo tekstove naglas zajedno, da bi se primarno oblikovanje jezika nakon promene zvučnih draži  promenilo u razumljiv jezik u Vernikeovoj zoni u angularnoj vijuzi. Treba aktivirati levi deo Brokine zone u mozgu, koji kroz motornu zonu daje naređenja jeziku, usnama, grkljanu i facijalnim mišićima.

 

Učenje jezika na osnovu čitanja pisanih tekstova najviše se koristi i preferira u školama.  Čitanje je najbolji način za proširenje rečnika, jer zahvaljujući bogatom rečniku pisaca se tokom čitanja nauči najviše novih reči. Ali ovakvo učenje je teško, jer se stalno moraju koristiti rečnik i nalaziti reči, pa treba zapisati odgovarajući prevod, onda naučiti reč i još jednom pročitati tekst. Samo osobe koje imaju veliku samodisciplinu i istrajnost mogu učiti na ovaj način, kada nastavnik nije na raspolaganju. Onim osobama koje imaju odlično znanje jezika je čitanje u interesu jer su tako u stalnom kontaktu sa stranim jezikom i sve vreme proširuju rečnik.
Da li se rečnik proširuje ovom metodom? Moramo Vas razočarati jer odgovor je ne.  Zbog  toga što se reči ne koriste aktivno svakodnevno, većina se zaboravlja i zbog toga dolazimo, kao i kod slušanja, do pričanja.  Iz pisanih tekstova reči se moraju naglas govoriti, tekst sve vreme čitati i rezimirati da bi ih mozak upamtio.  Moramo ih sve vreme ponavljati, da ih mozak ne bi zaboravio.

PAŽNJA!!! Zabranjeno je ceo tekst prevoditi na maternji jezik. Nove reči treba naučiti s razumevanjem. Nakon što su naučene, treba vežbati razmišljanje na stranom jeziku. Preporučuje se glasno čitanje napisanog teksta, a možete ga i snimiti i odslušati. Posle treba nove reči koje su napisane ili odslušane sažeti naglas i napamet.

REZULTAT:  Uz čitanje se aktivira pasivno znanje jezika, tj. cerebralna interpetacija teksta. Kada od toga želimo stvoriti aktivno znanje, rezimiramo tekstove naglas zajedno, da bi se primarno oblikovanje jezika nakon promene zvučnih draži promenilo u razumljiv jezik u Vernikeovoj zoni u angularnoj vijuzi. Treba aktivirati levi deo Brokine zone u mozgu, koji kroz motornu zonu kore daje naređenja jeziku, usnama, grkljanu i facijalnim mišićima.

 

Učenje jezika na osnovu logičkog sistema (gramatike) je omiljena metoda u školama istočne Evrope kao i u privatnim školama. Laik može reći za ovakvu školu: „ovo je odgovarajuća metoda: razumeti gramatička pravila, koristiti ih u različitim vežbama za date rečenice. Ispunjavaju se testovi, prevode se rečenice i uče napamet gramatička pravila. Ali imam dobar primer za to. Posećujući evropske univerzitete raduje me koliko eksperata studira germanistiku širom Evrope na učiteljskim, prevodilačkim i filološkim fakultetima. Moje kolege, koje predaju na univerzitetima, hvale svoje studente na prvoj, drugoj, trećoj godini koliko znaju i koliko dobro vladaju gramatikom. Gramatika je za njih sve. Znaju i razumeju gramatiku. Ali do prekretnice dolazi onda kada završim svoje predavanje i pitam da li imaju pitanja ili primedbe. Onda svi ćute ili traže od mene da se prebacim na maternji jezik. Iako vladaju gramatikom, pričaju sa strahom i greškama.  Zbog toga i imaju strah da postave neko pitanje. Kada se prebacim na maternji jezik odjednom dobijem brdo pitanja. To objašnjava sve prednosti i mane učenja jezika pomoću logičkog sistema (gramatike). Dobro je kada razumemo gramatiku. Pozitivno je kada je vežbamo, ali i sam naš maternji jezik smo učili od roditelja na prirodan način, vežbanjem govora.  Kao mala deca smo pravili puno grešaka tokom pričanja maternjeg jezika, ali pričanjem smo ih prevazišli. Kada bismo pomenuli „jabuku” ispravno smo koristili akuzativ, iako nismo znali da je to u akuzativu. Grešiti je ljudski. Samo oni koje prave greške mogu se i razvijati.  Samo onaj ko pravi greške, radi nešto i on priča. I nemačkim kolegama se desi da naprave grešku u korišćenju zamenica „on, ona, ono”.

PAŽNJA! Ako se učenje zasniva na gramatici, redovno ćemo praviti greške, a nećemo znati zašto.  Može se reći da gramatika služi kao obrazloženje, ali ona ne treba da bude osnova za učenje i predavanje. Jer gramatika se ne može objasniti na stranom jeziku, a kad to radimo, potiskujemo vežbanje jezika.

REZULTAT: Učenje, vežbanje i razumevanje gramatičkih pravila kod učenja stranog jezika je važno, ali samo kao podrška za razvoj pričanja i pisanja. Kod učenja stranog jezika treba održati redosled kao kod učenja maternjeg jezika. 1. Korišćenje jednostavnih reči i rečenica u jeziku 2. Korišćenje kompleksnijih reči i rečenica u jeziku 3. Jednostavna i brza objašnjenja gramatičkih pravila da bi se mogao dati odgovor na pitanje „zašto je to tako?“.

 

Učenje jezika na osnovu vežbanja govora na prvi pogled izgleda kao najteži oblik učenja, ali donosi najbrže i najefikasnije rezultate. Ko želi pričati drugi jezik mora vežbati pričanje. Na početku treba učiti, kao malo dete, rečenice od samo 2-3 reči. Kasnije, uz puno vežbanja, možete pričati i složenije rečenice. Ako bih ovaj proces uporedio s nekom sportskom disciplinom, onda bih rekao da je kao plivanje. Mogu naučiti teoriju plivanja (u našem slučaju gramatiku), mogu gledati (u našem slučaju čitati) ili slušati (u našem slučaju razumeti tekst) kako svetski šampioni plivaju, ali svakako ću se udaviti ako me bace u duboku vodu, jer u suštini nisam učio. Formalno sam se bavio plivanjem, ali je moje plivanje još u povoju. Kako plivanje, tako je i jezik ljudima urođen. Svi zdravi ljudi uče na prirodan način ako to i žele. Ne treba bubati napamet gramatička pravila, jer svaki jezik ima svoj sistem, kojeg svi slušaoci i govornici nakon nekog vremena postanu svesni. Moramo pričati bez straha, na početku s puno grešaka, da bismo posle imali hrabrosti i da bismo učili uz slušanje i imitiranje drugih. Ako nas neko koriguje, upamtićemo ispravan oblik i uživati u tome da se možemo sporazumeti i pomoći jedni drugima. Jer jezik je prvi korak ka otvorenom razgovoru s drugima, odmah posle osmeha.

PAŽNJA! Razvijajmo jezik pod kontrolom drugih ljudi, koji savršeno vladaju stranim jezikom, koji su sa nama strpljivi i koji nam daju konstruktivnu kritiku. Na taj način se jača i naše samopouzdanje tokom pričanja. Nećemo imati strah od pričanja pred drugima, niti od grešaka.

REZULTAT: Učenje jezika na osnovu vežbanja je zanimljivo, brzo i efikasno. Nema šta tu da se doda. Pričajte bez straha nemački, engleski, španski, italijanski itd...

 

ReformDeutsch metoda

ReformDeutsch je metoda učenja jezika orijentisana na komunikaciju, sa sistemom pitanje-odgovor, koja proširuje aktivan rečnik od jednostavnih do složenih rečenica. Nove reči i fraze, koje prate gramatička pravila, vežbaju se u različitim životnim situacijama u obliku dijaloga. Zahvaljujući algoritmu ReformDeutsch metode ponavljaju se te reči i fraze u raznim temama i životnim situacijama, u svim vremenima, načinima i oblicima, da bi na kraju postali deo Vašeg aktivnog rečnika. Cilj metode je razvoj aktivnog rečnika, vežbanje govora, podizanje samopouzdanja a time i razvoj gramatički ispravnog pričanja i tačnog korišćenja reči.

 

Tražite efikasne i praktične programe za usavršavanje jezika? Izaberite iz naše ponude jedinstvenih programa za usavršavanje i učite s internacionalnim stručnjacima udobno preko skajpa.

Želim saznati više >

 

 

Kako nauciti nemacki. Metode ucenja. Tehnike ucenja. Učenje stranih jezika. Ucenje. Ucenje jezika. Jezici.


savetnik | saveti | blog | cv za posao | biografija za posao | pisanje biografije | primjer cv
Podelite našu internet stranicu:   

Copyright © ReformDeutsch.com 2009-2022 All rights reserved

Reform PRODUCTS & SERVICES s.r.o. (d.o.o.)

Tel.: +49 162 701 31 86 | info@reformdeutsch.com | Skype: reform.deutsch1

IMPRESUM | USLOVI KORIŠĆENJA